Citati iz knjige Velika borba (1911)
Delovi iz poglavlja…
28. Suočavanje sa izveštajem o svom životu
Delo svakog čoveka biće pregledano pred Bogom i biće ubeleženo kao vernost ili nevernost. Pored svakog imena u nebeskim knjigama, biće zapanjujućom tačnošću unesena svaka rđava reč, svako sebično delo, svaka neizvršena dužnost, svaki potajni greh sa svakim licemerstvom. Zanemarene opomene i ukori poslani s Neba, neiskorišćeni trenuci, propuštene prilike, uticaj na dobro ili na zlo, sa svojim dalekosežnim posledicama – sve to zapisano je perom anđela zapisničara.
…
Gresi, za koje se grešnik nije pokajao i koje nije odbacio neće mu biti oprošteni ni izbisani iz knjiga izveštaja, već će ostati da u dan Gospodnji svedoče protiv njega. On je možda učinio svoja zla dela na svetlosti dana ili u tami noći, ali ona će biti jasno otkrivena pred Onim pred kojim ćemo se svi pokazati. Božji anđeli su videli svaki greh i zapisali ga kao nepogrešive izveštaje. Greh se može sakriti, poreći prikriti pred ocem, majkom, ženom, decom i saradnicima; niko osim krivca ne mora gajiti ni najmanju sumnju u počinjeno zlo, ipak biće otkriven pred nebeskim istražiteljima. Tama najcrnje noći, tajanstvena privlačnost najzavodljivije prevare, nije dovoljna da prikrije ijednu jedinu misao od znanja Svevišnjega. Bog ima tačan izveštaj o svakom nepravednom računu i svakom nepoštenom postupku. Njega ne možemo prevariti spoljnim izgledom ili pobožnošću. On ne čini greške u svom ocenjivanju karaktera. Ljude mogu prevariti oni koji su pokvareni u srcu, ali Bog prodire kroz svaku obrazinu i čita ono što se zbiva u srcu.
Ovo je svečana misao! Dan za danom, prelazeći u večnost, unosi svoj teret izveštaja u nebeske knjige. Reč jednom izgovorena, delo jednom učinjeno, nikada ne može biti opozvano! Anđeli su zabeležili i dobro i zlo. Ni najmoćniji osvajač na Zemlji ne može opozvati izveštaj ni o jednom jedinom danu. Naša dela, naše reči, čak i naše najtajnije pobude, sve ima svoj uticaj u određivanju naše sudbine za dobro ili zlo. Iako ih možemo zaboraviti, oni će izneti svoje svedočanstvo da opravdaju ili osude.
…
Na sudu će se ispitati upotreba svakog talenta. Kako smo se služili kapitalom koji nam je Nebo poverilo? Hoće li Gospod prilikom svog dolaska primiti svoje s dobitkom? Da li smo iskoristili snage koje su nam darovane, svoje ruke, svoje srce, i svoj um, na slavu Bogu i na blagoslov svetu? Kako smo upotrebili svoje vreme, svoje pero, svoj glas, svoj novac, svoj uticaj? Šta smo učinili za Hrista u ličnosti siromaha, progonjenoga, siročeta, udovice? Bog nas je učinio čuvarima svoje svete Reči; šta smo učinili sa svetlošću i istinom koje smo dobili da bismo ljude umudrili za spasenje? Samo ispovedanje vere u Hrista nema nikakve vrednosti, jedino ljubav koja se pokazuje delima biće prihvaćena kao prava ljubav. U očima Neba ljubav daje vrednost nekom delu. Sve što je učinjeno iz ljubavi, bez obzira koliko neznatno po oceni ljudi, Bog će prihvatiti i nagraditi.
Skrivena ljudska sebičnost, zapisana je u nebeskim knjigama. U njima se čuva izveštaj o neispunjenim dužnostima prema bližnjima, ili o zaboravljenim Spasiteljevim zahtevima. Iz njih će se videti koliko puta smo sotoni posvetili vreme, misao i snagu koji su pripadali Hristu. Žalosni su izveštaji koje anđeli nose prema Nebu. Razumna bića, takozvani Hristovi sledbenici, obuzeta su sticanjem zemaljskih dobara ili uživanjem u zemaljskim zadovoljstvima. Novac, vreme i snaga žrtvuju se razmetanju i popuštanju ličnim sklonostima; ali zato retki su trenuci posvećeni molitvi, istraživanju Pisma, skrušenosti duše ili priznavanju greha.
Pročitajte više:
Velika borba 
Leave a comment