Služba svetih anđela, onako kako je prikazana u Bibliji, predstavlja veoma utešnu i dragocenu istinu za svakog Hristovog sledbenika. Međutim, biblijsko učenje o tom pitanju široko prihvaćena teologija je prikrila i izopačila. Nauka o urođenoj besmrtnosti, nekada pozajmljena iz neznabožačke filozofije, a onda u vreme velikog otpada uvedena u hrišćansku veru, zamenila je istinu, tako jasno objavljenu u Pismu, da »mrtvi ne znaju ništa«. Mnoštvo hrišćana počelo je da veruje da su duhovi umrlih u stvari »službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslediti spasenje«. (Jevrejima 1,14) Sve to pojavljuje se uprkos svedočanstvu Pisma o postojanju nebeskih anđela i njihovoj povezanosti sa ljudskom istorijom, mnogo pre smrti ijednog ljudskog bića!
Nauka o svesnom stanju čoveka posle smrti, a posebno verovanje da se duhovi umrlih vraćaju da služe živima, pripremila je put savremenom spiritizmu. Ukoliko je mrtvima dozvoljeno da pristupe Bogu i svetim anđelima, ukoliko im je ukazana prednost da steknu znanje koje prevazilazi ono koje su imali za života, zašto oni ne bi mogli da se vraćaju na Zemlju da prosvetle i pouče žive? Ukoliko, makar prema učenju uglednih teologa, duhovi umrlih lebde nad svojim prijateljima na Zemlji, zašto im ne bi bilo dozvoljeno da uspostavljaju vezu sa njima, da ih upozoravaju na zlo, ili da ih teše kada su ožalošćeni? Kako bi oni koji veruju u svesno stanje čoveka posle smrti mogli da odbiju ono što im, preko proslavljenih duhova, dolazi kao božanska svetlost? To je upravo kanal, iako ga ljudi smatraju posvećenim, preko koga sotona deluje u naporu da ostvari svoje namere. Pali anđeli, koji mu se pokoravaju, pojavljuju se kao glasnici iz sveta duhova. Dok tvrdi da žive povezuje sa mrtvima, knez zla ih u stvari opčinjava svojim uticajem.
On ima moć da pred ljudima pokazuje likove njihovih umrlih prijatelja. Imitacija je savršena; poznati izgled, reči, zvuk glasa, sve to prikazano je sa savršenom tačnošću. Mnogi se teše uveravanjem da njihovi voljeni uživaju blaženstvo Neba, i ne sluteći opasnost, slušaju »lažne duhove i nauke đavolske«. (1. Timotiju 4,1)
Kada navede ljude da veruju da se mrtvi stvarno vraćaju i da razgovaraju s njima, sotona čini da se pred njima pojavljuju i oni koji su nepokajani otišli u grob. Takvi tvrde da su srećni na Nebu i da čak zauzimaju istaknute položaje. Tako se širi zabluda da nema nikakve razlike među onima koji su bili pravedni i onima koji su bili bezbožni. Navodni posetioci iz sveta duhova ponekad prenose opomene i upozorenja koja se pokazuju kao tačna. Kada steknu poverenje, objavljuju nauke koje neposredno potkopavaju veru u Sveto pismo. Prividno duboko zainteresovani za dobro svojih prijatelja na Zemlji, šire najopasnije zablude. Činjenica da izgovore i poneku istinu, da su ponekad u stanju da predvide buduće događaje, daje njihovim izjavama privid verodostojnosti, i njihova lažna učenja mnogi prihvataju isto tako spremno, i veruju im isto tako neograničeno, kao da su najsvetije biblijske istine. Božji zakon je potisnut, Duh blagodati prezren, krv zaveta predstavljena kao nešto nesveto. Duhovi odbacuju Hristovo božanstvo, pa čak i Stvoritelja izjednačavaju sa sobom. Tako pod novom maskom veliki buntovnik nastavlja svoj rat protiv Boga, rat koji je započeo na Nebu i skoro šest hiljada godina vodi na Zemlji.
Mnogi pokušavaju da pojavljivanje duhova u potpunosti pripišu veštim prevarama i opsenama medijuma. Međutim, iako je istina da su svoje prevare često predstavljali kao stvarne susrete s duhovima umrlih, bilo je i značajnih manifestacija pravih natprirodnih sila. Tajanstveno kucanje, kojim je započeo savremeni spiritizam, nije bilo rezultat obmane ili prevare, već neposrednog delovanja zlih anđela, koji su na taj način pokrenuli jednu od najuspešnijih obmana poslednjeg vremena i tako upropastili mnoge duše. Mnogi će pasti kao žrtva verovanja da je spiritizam samo još jedna u nizu ljudskih prevara, ali kada se budu suočili s pojavama koje će morati da prihvate kao natprirodne, tada će biti prevareni da ih shvate kao delovanje velike Božje moći.
Takve osobe zanemaruju svedočanstvo Božje Reči o čudima koja čine sotona i njegovi predstavnici. Upravo je sotonska sila pomogla faraonovim vračarima da imitiraju Božje delo. Pavle govori da će se pre drugog Hristovog dolaska pojavljivati slične manifestacije sotonske sile. Hristovom drugom dolasku prethodiće izrazita sotonska delatnost »sa svakom silom, i znacima i lažnim čudesima i sa svakom prevarom nepravde« (2. Solunjanima 2,9.10) Apostol Jovan, opisujući čudotvornu silu čije će se delovanje ispoljavati u poslednje dane, izjavljuje: »I učini čudesa velika, i učini da i oganj silazi s neba na zemlju pred ljudima i vara one koji žive na zemlji znacima, koji joj biše dani da čini.« (Otkrivenje 13,13.14) Ovim rečima nisu nagoveštene obične prevare. Ljudi će biti prevareni čudima koja će sotonini predstavnici stvarno činiti, a ne onima koja će izgledati kao da ih čine.
Knez tame, koji je sve snage svoga inteligentnog uma oduvek posvećivao delu prevare, vrlo vešto prilagođava svoja iskušenja ljudima svih klasa i položaja. Obrazovanim osobama predstavlja spiritizam u njegovim suptilnijim i intelektualnijim vidovima i tako uspeva da mnoge od njih uhvati u svoje zamke. Mudrost koju spiritizam nudi ljudima apostol Jakov ovako je opisao: »Ovo nije ona premudrost što silazi odozgo, nego zemaljska, ljudska, đavolska.« (Jakov 3,15) Veliki varalica tu činjenicu, naravno, prikriva kada prikrivanje odgovara njegovim namerama. Onaj koji je uspeo da se pred Hristom u pustinji kušanja pokaže odeven sjajem nebeskog serafima, prilazi i ljudima na najprivlačniji način, kao anđeo svetlosti. On se poziva na razum iznoseći uzvišene teme, oduševljava maštu prikazujući veličanstvene prizore i pokreće osećanja svojim rečitim opisima ljubavi i dobročinstva. On uobrazilju šalje na plemenite uzlete, navodeći ljude da se toliko ponesu svojom mudrošću da u svom srcu počnu da potcenjuju Večitoga. To moćno biće koje je bilo u stanju da Otkupitelja sveta izvede na izuzetno visoku planinu i da Mu pokaže sva carstva na Zemlji i njihovu slavu, prilagodiće i svoja iskušenja ljudima tako da izopači osećanja svih onih koji nisu zaštićeni božanskom silom.
Sotona i danas pridobija ljude na isti način na koji je pridobio Evu u Edemu: laskanjem, buđenjem želje za zabranjenim znanjem, pokretanjem častoljubive težnje za samouzvišenjem. Popuštanje ovim istim težnjama prouzrokovalo je i njegov pad, a sada preko njih nastoji da postigne uništenje čoveka. Evi je rekao: »Postaćete kao bogovi i znati što je dobro što li zlo!« (1. Mojsijeva 3,5) Spiritizam uči da je »čovek biće koje napreduje, da je od samog rođenja njegova sudbina da napreduje, sve do večnosti, sve do božanstva«. I ponovo: »Svaki um će suditi samome sebi, a ne drugi!« »Suđenje će biti pravedno, jer će to biti suđenje samome sebi… Presto je u nama samima.« Jedan spiritistički učitelj je rekao, kada se u njemu probudila njegova »duhovna svest«: »Svi moji bližnji su bezgrešni polubogovi!« Jedan drugi je izjavio: »Svako pravedno i savršeno biće je Hristos.«
Sotona je tako umesto pravednosti i savršenstva jednog beskrajnog Boga, koji je pravi objekt obožavanja, umesto savršene pravednosti Njegovog zakona, koji je istinsko merilo ljudskih dostignuća, postavio grešnu, zalutalu prirodu samoga čoveka kao jedini predmet obožavanja, jedino pravilo na sudu, jedino merilo karaktera. To je kretanje, ali nije uzdizanje, nego padanje!
Zakon naše intelektualne i duhovne prirode je da se menjamo posmatranjem. Um se postepeno usklađuje s temama kojima se bavi. Mi se izjednačujemo s onim što smo navikli da volimo i poštujemo. Čovek se nikada neće uzdići iznad svoga merila neporočnosti, dobrote ili istine. Ako je sam sebi najuzvišeniji ideal, nikada neće postići ništa uzvišenije od samoga sebe. Umesto toga, stalno će padati sve dublje i dublje. Jedino Božja blagodat ima u sebi snagu da uzdigne čoveka. Prepušten samome sebi, neizbežno će padati sve dublje.
Onima koji popuštaju sebi, koji trče za uživanjima, koji su telesni, spiritizam se predstavlja u manje prihvatljivom obliku, nego onima koji su plemenitiji ili intelektualniji; u njegovom grubljem obliku oni nalaze upravo ono što je u skladu s njihovim sklonostima. Sotona proučava svaki znak slabosti ljudske prirode, pamti grehe koje je svaki pojedinac sklon da čini; i onda se trudi da svakome omogući priliku da zadovolji svoje sklonosti prema zlu. On navodi ljude da preteruju u onome što je samo po sebi dozvoljeno, i da zbog neumerenosti oslabe svoje fizičke, mentalne i moralne snage. On je već uništio i još uništava hiljade onih koji popuštaju svojim strastima, ogrubljujući na taj način celokupnu ljudsku prirodu. Da bi dovršio svoje delo preko duhova izjavljuje da »istinsko znanje uzdiže čoveka iznad svih zakona«, da je »sve što postoji dobro«, da »Bog nikoga ne osuđuje« i da su »svi počinjeni gresi nevini«. Kada su ljudi na taj način navedeni da poveruju da je čovekova želja najviši zakon, da je sloboda u stvari razuzdanost, da je čovek odgovoran jedino sebi, ko bi još mogao da se čudi što se pokvarenost i poročnost sreće na svakom koraku? Mnogi ljudi željno prihvataju učenja koja im daju slobodu da slušaju samo pobude svoga telesnoga srca. Uzde samosavlađivanja stavljene su u ruke strastima, sposobnosti uma i duše potčinjene su životinjskim nagonima, a sotona pobedonosno uvlači u svoju mrežu hiljade onih koji tvrde da su Hristovi sledbenici.
Međutim, niko ne treba da bude prevaren lažnim spiritističkim tvrdnjama. Bog je dovoljno svetlosti dao ljudima da mogu otkriti zamke. Kao što je već pokazano, teorija koja predstavlja temelj spiritizma u sukobu je s najjasnijim biblijskim izjavama. Sveto pismo kaže da mrtvi ne znaju ništa, da su propale sve njihove misli, da nemaju nikakvog dela ni u čemu što se zbiva pod Suncem, da ne znaju ništa ni o radostima ni o žalostima onih koji su im bili najdraži na Zemlji.
Bog je izričito zabranio svaku navodnu vezu s duhovima umrlih. U vreme starih Jevreja postojala je grupa ljudi koji su tvrdili, kao i spiritisti danas, da održavaju veze s mrtvima. Ali, »duhovi vračarski i gatarski«, kao što su se nazivali ti posetioci iz drugoga sveta, u Bibliji su nazvani »duhovi đavolski« (4. Mojsijeva 25,1-3; Psalam 106,28; 1. Korinćanima 10,20; Otkrivenje 16,14). Prizivanje »vračarskih« duhova bilo je proglašeno uvredom za Gospoda, i zato strogo zabranjeno pod pretnjom smrtne kazne (3. Mojsijeva 19,31; 20,27). I na samo spominjanje »vračanja« danas se gleda s prezrenjem. Tvrđenje da ljudi mogu da održavaju vezu sa zlim duhovima smatra se pričom koja potiče iz mračnog srednjeg veka. Međutim, spiritizam, koji broji stotine hiljada, pa, čak i milione poklonika, koji je uspeo da prodre i u naučne krugove, koji je ušao u Crkve, naišao na naklonost zakonodavnih tela i kraljevskih dvorova – ova mamutska prevara je samo oživljavanje, u novoj odeći, onog u stara vremena osuđenog i zabranjenog vračarstva.
Kada ne bi bilo nikakvog drugog dokaza o pravom karakteru spiritizma, hrišćanima bi trebalo da bude dovoljna činjenica da duhovi ne prave nikakve razlike između pravednosti i greha, između najplemenitijeg i najneporočnijeg Hristovog apostola i najpokvarenijeg sotoninog sluge. Uzdižući najpodlije ljude na Nebo i predstavljajući ih kao nosioce uzvišenih položaja, sotona kao da govori svetu: »Nije važno koliko si zao; nije važno da li veruješ ili ne veruješ u Boga i u Bibliju. Živi kako god hoćeš, Nebo je tvoj dom!« Spiritistički učitelji u stvari kao da izjavljuju: »Ko god čini zlo, po volji je Gospodu i takvi su mu mili; ili: gde je Bog koji sudi?« (Malahija 2,17) Božja Reč kaže: »Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko, a od slatkoga gorko.« (Isaija 5,20)
Ovi lažni duhovi, kada se javljaju kao apostoli, daju izjave koje se suprote onome što su pravi apostoli, dok su bili na Zemlji, napisali po nalogu Svetoga Duha. Oni odbacuju božansko poreklo Biblije, i na taj način ruše temelje hrišćanske nade i gase svetlost koja otkriva put prema Nebu. Sotona je učinio sve da svet poveruje da je Biblija samo zbirka legendi, ili knjiga prilagođena detinjstvu ljudskog roda, koju sada treba drugačije gledati ili je odbaciti kao zastarelu. Umesto Božje Reči on sada uzdiže spiritističke pojave. Taj kanal je potpuno u njegovoj vlasti; i uz njegovu pomoć može učiniti da svet veruje samo ono što on želi. Knjigu koja treba da sudi njemu i njegovim sledbenicima on potiskuje u pozadinu, u kojoj i želi da ostane, a Spasitelja sveta predstavlja kao biće koje nije ništa više od običnog čoveka. Kao što su rimski stražari koji su čuvali Isusov grob širili lažne izveštaje u skladu sa uputstvima koja su im dali sveštenici i starešine da bi pobili Njegovo vaskrsenje, tako i pobornici spiritističkih pojava pokušavaju da dokažu da ne postoji ništa čudesno u okolnostima koje su pratile Spasiteljev život. Pošto su tako pokušali da Isusa stave u pozadinu, skreću pažnju na svoja čuda, govoreći da ona potpuno nadmašuju sve što je Isus ikada učinio.
Istina je da spiritizam sada menja svoj oblik i da, prikrivajući neke svoje neprihvatljive osobine, pokušava da se odene u hrišćansko ruho. Međutim, njegove izjave sa propovedaonica i preko štampe poznate su javnosti već mnogo godina i one otkrivaju njegov istinski karakter. On svoja učenja ne može ni da prikrije ni da porekne.
Čak i u svom sadašnjem obliku, nije ništa manje opasan, već stvarno mnogo opasniji nego ranije, jer su njegove prevare postale još podmuklije. Dok je ranije odbacivao Hrista i Bibliju, sada tvrdi da prihvata i jedno i drugo. Međutim, Bibliju tumači onako kako to odgovara nepreporođenom srcu, dok njene svečane i životno važne istine potpuno odbacuje. Ljubav proglašava najvažnijom Božjom osobinom, ali je spušta na nivo bolećive sentimentalnosti, ne praveći veliku razliku između dobra i zla. Božju pravednost, Njegovo osuđivanje greha, zahteve Njegovog svetog zakona – sve to smatra nevažnim. Ljudima govori da Deset zapovesti treba smatrati mrtvim slovom. Ugodnim, zavodljivim bajkama zaokuplja čula i navodi ljude da odbace Bibliju kao temelj svoje vere. Hrista se i sada stvarno odriče kao i nekada, ali sotona je tako zaslepio oči ljudima da ne primećuju ovu prevaru.
Malo je ljudi koji jasno mogu da prepoznaju prevarnu snagu spiritizma i opasnosti u kojoj se nalaze oni koji se izlože njegovom uticaju. Mnogi se bave njime najpre u želji da zadovolje svoju radoznalost. Nemaju neko stvarno poverenje u taj pokret i užasnuli bi se i na samu pomisao da se tako mogu pokoriti vlasti demona. Međutim, usuđuju se da stupe na zabranjeno tlo, a moćni neprijatelj i protiv njihove volje stiče moć nad njima. On ih trajno zarobljava, ako samo jednom budu navedeni da svoj um potčine njegovoj vlasti. Svojom snagom nisu u stanju da raskinu tu zavodljivu, primamljivu čaroliju. Ništa osim Božje sile, darovane kao odgovor na iskrenu molitvu vere, ne može izbaviti te zavedene duše.
Svi koji popuštaju grešnim sklonostima svoga karaktera, ili svojevoljno gaje neki poznati greh, sami prizivaju sotonska iskušenja. Oni se odvajaju od Boga i od zaštitničkog kruga Njegovih anđela, i kada im nečastivi ponudi svoje obmane nemaju nikakvu odbranu i kao lak plen padaju mu u ruke. Oni koji mu se tako podvlašćuju ne shvataju kuda će ih odvesti takva odluka. Pošto je uspeo da ih savlada, kušač će ih zaposliti kao svoje sluge da i druge navedu u propast.
Prorok Isaija kaže: »I ako vam reknu: pitajte vračare i gatare, koji šapću i mrmljaju, recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? Ili će pitati mrtve umesto živih? Zakon i svedočanstvo tražite, ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.« (Isaija 8,19.20) Kada bi ljudi bili spremni da prihvate istinu, koja je tako jasno objavljena u Pismu, istinu o čovekovoj prirodi i stanju mrtvih, oni bi u spiritističkim zahtevima i pojavama zapazili sotonino delovanje i njegovu silu, znake i lažna čuda. Međutim, umesto da se odreknu drage slobode tako nežne telesnom srcu, umesto da odbace omiljeni greh, mnogi ljudi zatvaraju svoje oči pred svetlošću i idu dalje, ne obazirući se na opomene, dok sotona nastavlja da plete svoje mreže oko njih, sve dok ne postanu njegov plen. »Jer ljubavi istine ne primiše da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu prevare da veruju laži.« (2. Solunjanima 2,10.11)
Oni koji ustaju protiv učenja spiritizma, napadaju ne samo ljude, već sotonu i njegove anđele. Oni su se uključili u rat protiv poglavarstava, vlasti i upravitelja tame ovoga sveta, protiv duhova pakosti ispod neba. Sotona nikada neće odstupiti ni sa jedne stope tla, osim ako bude potisnut silom nebeskih vesnika. Božji narod treba da bude sposoban da mu se odupre istim rečima koje je izgovorio naš Spasitelj: »Pisano je!« sotona i danas, kao što je činio u Hristovo vreme, može da navodi tekstove iz Pisma, može da izvrće njihovo značenje i tako podupire svoje prevare. Oni koji žele da opstanu u ovo vreme opasnosti moraju samo da shvate svedočanstvo Božje Reči.
Mnogi će se suočavati s duhovima pakosti koji će im se prikazivati u liku voljenih rođaka ili prijatelja, i objavljivati im najopasnije zablude. Ovi posetioci delovaće na naša najtananija osećanja i činiti čuda u nameri da podupru svoja tvrđenja. Moramo biti spremni da im se odupremo biblijskom istinom da mrtvi ne znaju ništa, i da se na ovakav način pojavljuju samo duhovi đavolski.
Upravo pred nama je vreme kušanja, koje »će doći na sav vasioni svet da iskuša one koji žive na zemlji«. (Otkrivenje 3,10) Svi oni čija vera nije čvrsto utemeljena na Božjoj Reči biće prevareni i pobeđeni. Sotona deluje »sa svakom prevarom nepravde« da stekne vlast nad sinovima ljudskim i zato će se njegove prevare stalno umnožavati. Međutim, on svoj cilj može da postigne samo ako ljudi dobrovoljno podlegnu njegovim iskušenjima. Oni koji iskreno teže poznavanju istine i trude se da poslušnošću očiste svoje duše, čineći tako sve što je u njihovoj moći da se pripreme za sukob, naći će u Bogu istine sigurnu zaštitu. Spasiteljevo obećanje glasi: »Jer si održao reč trpljenja mojega, ja ću tebe sačuvati!« (Otkrivenje 3,10) On će poslati sve anđele sa Neba da zaštite Njegov narod, i neće dozvoliti da sotona savlada nijednu dušu koja se uzda u Njega.
Prorok Isaija objavljuje užasnu zabludu svih bezakonika koji misle da su sigurni od osude na Božjem sudu: »Uhvatismo veru sa smrću i ugovorismo sa grobom; kada zađe bič kao povodanj neće nas dohvatiti, jer od laži načinismo sebi utočište i za prevaru zaklonismo se!« (Isaija 28,15) Grupi koja je ovde opisana, pripadaju i oni koji se u svom upornom nepokajanju teše uverenjem da neće biti nikakve kazne za grešnike; da će celo čovečanstvo, bez obzira na svoju grešnost, biti primljeno na Nebo i izjednačeno sa Božjim anđelima. Međutim, još su mnogo samouvereniji oni koji sklapaju zavet sa smrću i sporazum sa grobom, koji odbacuju istinu koju je Nebo pripremilo kao odbranu za pravednike u dan nevolje, i prihvataju utočište u laži koju im umesto istine nudi sotona u obliku primamljive obmane spiritizma.
Zaslepljenost ljudi ovog naraštaja je neizreciva i čudesna. Hiljade odbacuju Božju Reč kao nedostojnu poverenja i željno i s poverenjem prihvataju sotonine obmane. Nepoverljivi i rugači žigošu fanatizam onih koji se bore za veru proroka i apostola i uveseljavaju se izlažući podsmehu svečane izjave Pisma o Hristu i planu spasenja, o odmazdi koja će stići one koji odbacuju istinu. Pokazuju duboko sažaljenje prema ljudima koji su toliko uskogrudi, slabi i praznoverni da priznaju obaveznost Božjih zahteva i poštuju pravila Njegovog zakona. Oni iskazuju toliko samouverenosti kao da su zaista sklopili zavet sa smrću i sporazum sa grobom kao da su podigli neprelaznu, neprobojnu prepreku između sebe i Božjeg gneva. Ništa ne može da razbudi njihov strah. Oni su se toliko predali kušaču, tako su se čvrsto sjedinili s njim i duboko nadahnuli njegovim duhom, da nemaju ni snage ni želje da se istrgnu iz njegove zamke.
Sotona se dugo priprema da uloži konačni napor da prevari svet. Temelje svoga dela postavio je obećanjem koje je dao Evi u Edemu: »Nećete vi umreti!« »Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo!« (1. Mojsijeva 3,4.5) Malo – pomalo pripremao je put za svoje najveće delo prevare, za razvoj spiritizma. Za sada, još nije uspeo da potpuno ostvari svoje planove; ali to će postići u poslednjem delu svoga vremena. Prorok kaže: »I videh… tri nečista duha kao žabe… jer su ovo duhovi đavolski, koji čine čudesa, i izlaze k carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedržitelja.« (Otkrivenje 16,3.14) Osim onih koje će održati Božja sila verom u Njegovu Reč, ceo svet biće uvučen u okvire ove prevare. Ljudi će se brzo uljuljkati u kobnu sigurnost, a probudiće se tek onda kada počne izlivanje Božjeg gneva.
Gospod Bog kaže: »Izvršiću sud po pravilu i pravdu po merilima; i grad će potrti lažno utočište i voda će potopiti zaklon. I vera vaša sa smrću uništiće se, i ugovor vaš s grobom neće ostati, i kad zađe bič kao povodanj, potlačiće vas.« (Isaija 28,17.18)
Velika borba 
Leave a comment